ŠERIJATSKA SUDAČKA ŠKOLA U SARAJEVU

(Razvoj viših teoloških studija u periodu austrougarske okupacije)

Sažetak

Bosna i Hercegovina je austrougarskom okupacijom doživjela nagle promjene društvenih odnosa, a te promjene su se naročito odrazile na bosanskohercegovačko školstvo. Uvedene su državne, narodne osnovne škole, a religija u školi je prestala biti dominantna. Austro-Ugarska je u Bosni i Hercegovini zatekla šerijatske sudove, sa manjkom šerijatskih kadija. Šerijatske sudove, koje je Austro-Ugarska zatekla u Bosni i Hercegovini, zadržala je, ali kompetencija tih sudova je bila nešto manja nego što su je bila za vrijeme turske uprave u Bosni i Hercegovini. U tom periodu otovrila se potreba za zavodom koji bi obrazovao podmladak za ovo zvanje. Nova uprava je željela da izbjegne da se muslimani obrazuju u Carigradu te je 1881. potpisano je carsko rješenje, kojim je odobren „Štatut za ustrojenje šerijatske sudačke škole (mektebi nvvab) u Sarajevu“. Ali, do otvaranja škole po ovom „Štatutu“ nije došlo, pa je otvaranje ove škole odgođeno. 1887. potpisano je drugo carsko rješenje, kojim se odobrava novi „Štatut o ustrojstvu škole za šerijatske suce u Sarajevu“. Ovaj „Štatut“ proglašen je naredbom Zemaljske vlade od 14. maja 1887. „Štatut“ ima 16 paragrafa ili odredbi. Šerijatska sudačka škola je imala 5 razreda (godišta). Prvi nastavni plan je sadržavao 14 predmeta,a vremenom su dodavani novi predmeti. Konačni plan Šerijatske sudačke škole iz 1930. godine sadržavao je ukupno 25 predmeta. Škola je imala i svoje disciplinarne propise i kućni red. Šerijatsku sudačku školu je za pedeset godina rada (1887-1937) završilo 370 svršenika (apsolvenata), od toga 223 šerijatskih sudija i 23 sudija, a ostatak je radio na raznim važnim pozicijama u društvu. 1937. likvidirana je Šerijatska sudačka škola u Sarajevu i pretvorena u Višu šerijatsko-teološku školu (VIŠT) u Sarajevu.